KLJUNCAT

 

Kljuncat je glagol koji se može objasniti jedino opisno. Kad se tekućina u posudi bućka tad udara u stijenke, a time se stvara zvuk. Buć. Cijeli taj tijek: bućkanje tekućine u posudi i zvuk koji pri tome nastaje, e, to bi bilo kljuncanje.

 

Gdje to sve tekućina može kljuncat? Va zdelami, padelami, lunci, sudi, pinjatah, latah, kantah, čekvah, čripi, čanjki, sići, barilci, brintah, lodricah, bačvah, kogomah / kokomah, kikarah / ćikarah, žarah, vrčinami, kabli / kablačah, mašteli, peli, okruti, palji, žmulji, bocami, bocuni…

 

Može se tekućina kljuncat i u pokvarenom jajetu, ali i u tjelesnim šupljinama, pa i u kili. U ono, ne tako davno vrijeme, za takvu sitnicu nije se odlazilo u bolnicu gdje bi se jednostavnim kirurškim zahvatom kila odstranila. Posebnim remenjem podvezivala bi se uz tijelo, a za kilavce se govorilo da njin voda va kili kljunca.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TI KILAVČE

 

 

 

ti kilavče mora da jimaš

zmed nogah veli maštel

kad ti va njemu tako kljunca

 

hljepustino z brintun

namesto jaj

kadi bi ti bil kraj

da ti j va mozgi

unuliko talinta

kuliku sad pezu

med knjaki brankanaš

 

a ovako će te ta lodričina

batit i naopak zvrnut

sam ćeš sebe prikobetit

i kod barilac se potočit

 

kilavče

nijedan tr nijedan

kilavi